Kako živeti zdravo i srećno

Updated: Nov 1, 2018

Pet stubova zdravog i izbalansiranog života

NPA program bazira se na pet stubova koji zajednički podupiru osnovu kojoj svi stremimo, dobro zdravlje i zadovoljstvo u životu. Svaki od ovih stubova podjednako je važan kako bi ste postigli balans uma, duha i tela i barem delimično dostigli apsolutnu homeostazu, stanje kada je sve dobro.


Zamislite petougaonu osnovu stolice. Da bi ta stolica stajala, zaista stabilno, potrebno je da ima 5 nogu. U koliko bismo uklonili samo jednu, veoma lako bismo zavšili na podu. Tako je i sa našim zdravljem i životom uopšte, da bi smo postigli stabilnost potrebno je da obratimo pažnju na: ishranu, nervni sistem, fizičku aktivnost, san i mentalno stanje. Na primer, možete jesti samo zdravu hranu i redovno vežbati, ali ukoliko vam san nije dobar, pravi rezultati će izostati.


Upoznajmo se malo bolje sa svakim od ovih stubova:


1. ISHRANA


„ Ti si ono što jedeš “

„ Ono što je jednom čoveku hrana drugome je otrov“

Ove dve veoma pametne izreke, kombinovano, daju pravi pristup ishrani. Ishranom unosimo sve potrebne gradivne elemente u naš organizam. Takođe ona nam obezbeđuje i potrebnu energiju u vidu ATP ( adenozintrifosfat) bez koga ne bi bilo ni jednog životnog procesa.

U suštini, glavni trik je u tome, da pronadjemo hranu koja prija našem organizmu. Sigurno ste primetili da vam, često, posle obroka nivo energije opadne, da se osećate nekako tromo čak i pospano.

“ Svako jelo kune telo što ne legne da se slegne”- Čika Jova Zmaj

E, na žalost, u ovom slučaju, čika Jova nije bio u pravu. Ukoliko pojedemo hranu koja nam odgovara, nivo energije bi trebalo da nam poraste i sveukupno bi trebalo da se osećamo bolje. Hrana izabrana na pravi način, prema vašim individualnim potrebama, lako će se svariti i njeni hranljivi sastojci će se maksimalno iskoristiti.

Sam pristup hrani, većinom, u zapadnim razvijenim zemljama, potpuno je pogrešan. Od ranog detinjstva hranu doživljavamo kao neki vid nagrade, naročito slatkiše. Jedemo kada smo tužni i hranu koristimo kao mehanizam izbegavanja, jedemo kada smo srećni jer red je proslaviti, jedemo kada nam je dosadno, kad gledamo TV i tako u nedogled… Stop! Hrana predstavlja gorivo za organizam i samo je na taj način treba posmatrati. Svaki drugi način je pogrešan.

A kako pronaći hranu koja vam zaista odgovara? Npr. možete uraditi test intolerancije na hranu. Ovo je brži, skuplji i malo neprecizniji način koji će vam pružiti dovoljno informacija u kom smeru trebate da se krećete. Po mom mišljenju, najbolji način je da slušate svoje telo i da primenite takozvanu “ eliminacionu dijetu” u kojoj se u startu izbacuju sve namirnice koje važe za potencijalno jake alergene, kao što su: žitarice, mleko i mlečni prozivodi, jaja…. , a nakon dve nedelje kada se telo dovoljno pročisti počnete, na svaka četiri dana, da uvodite po jednu grupu namirnica i pratite kako telo reaguje na nju. Onog trenutka kada shvatite i osetite da odredjena hrana na vas loše utiče, veoma lako ćete je izbaciti iz ishrane.

Znači, bez obzira da li ste vegetarijanac, vegan, row vegan, paleo, carnivore, ukoliko imate dovoljno energije u toku celog dana, jasno razmišnljate, koncentracija vam je na visokom nivou, i jednostavno se osećate sjajno, ODLIČNO - samo nastavite tako, pronašli ste ishranu koja vam odgovara. Samo, budite spremni da ćete, možda u jednom trenutku života, morati sve da promenite, jer organizam i njegovo okružnje su dinamične žive stvari koje se stalno menjaju i prilagodjavaju.


2. NERVNI SISTEM


Autonomni nervni sistem svake osobe sastoji se iz dva dela - simpatetičkog i parasimpatetičkog. Parasimpatetički nervni sistem kontroliše odmor, isceljenje i digestivni sistem, zato ga na engleskom zovu “rest and digest”. Simpatetički nervni sistem aktivira se u trenucima stresa, i zato je, opet na engleskom, nazvan “fly or fight”. Simpatetički nervni sistem reaguje na tri oblika stresa: hemijski, fizički ili emocionalni. U sva tri slučaja rezultat je isti ... krvni pritisak se smanjuje, sistem za varenje prestaje sa radom i većina normalnih funkcija organa se isključuje kako bi više krvi dospelo u ruke i noge. Simpatetički odgovor predstavlja reakciju tela koje pokušava da sačuva život u stresnim situacijama. Problem leži u činjenici da je većina ljudi u simpatetički dominantnom stanju, jer nas ove tri vrste stresa okružuju skoro konstantno. Ovakvo stanje hroničnog stresa, predstavlja razlog zašto postoji toliko hroničnih zdravstvenih problema u našem društvu.

Ovo je razlog zašto možete jesti najzdraviju hranu na svetu, uzimati sve moguće suplemente, a opet ne postići rezultate u izlečenju odredjene bolesti ili stanja. Ako je vaš simpatetički nervni sistem aktivan, vaši organi ne funkcionišu pravilno i nećete moći da apsorbujete sve te divne hranljive materije.

Kako da izađemo iz simpatetički dominantnog stanja?

Usredsredite se na eliminaciju tri stresora kako biste na pravi način počeli sa isceljenjem vašeg tela. Hemijski stres potiče od vakcinacija, antibiotika, lekova, toksina u našoj hrani i toksina u okruženju. Emocionalni stres može poteći od svakodnevnih stresova kao što su posao, odnosi sa drugim ljudima ili od jakih emocionalnih događaja. Fizički stres može nastati od povreda, traume, svakodnevnih aktivnosti ili osnovnih problema kičme.

Kičma okružuje kičmenu moždinu i svako odstupanje od normalne strukture ili biomehanike kičme može izazvati velike zdravstvene probleme. Bilo da ste pretrpeli veliku traumu ili sedite svakodnevno na poslu, pritisak na kičmu može izazvati nervne smetnje ili kompresiju, koja sprečava mozak da komunicira sa ostatkom tela.

U ovu svrhu naš NPA sistem koristi “ Dornov metod” - tehniku, koja na neinvanzivan način, uz učešće klijenta, deluje na pršljenove i oslobadja nerve kako bi nesmetano vršili svoju funkciju.


3. FIZIČKA AKTIVNOST


Svi znamo koliko je fizička aktivnost važna i da daleko prevazilazi samo upravljanje telesnom težinom. Istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost može pomoći u smanjenju rizika za nastanjanje skoro svih bolesti, zdravstvenih stanja i poboljšati ukupan kvalitet života. Navedimo samo neke benefite:


Bolesti srca i moždani udar.

Dnevna fizička aktivnost može pomoći u prevenciji srčanih obolenja i moždnog udara - jačanjem srčanog mišića, snižavanjem krvnog pritiska, podizanjem nivoa lipoproteina visoke gustine (dobar holesterol) i snižavanjem nivoa lipoproteina niske gustine (lošeg holesterola), poboljšavajući protok krvi i povećavajući radni kapacitet srca. Optimizacija svakog od ovih faktora može pružiti dodatne pogodnosti smanjenja rizika za periferne vaskularne bolesti.


Visok krvni pritisak.

Redovna fizička aktivnost može smanjiti krvni pritisak kod pojedinaca sa visokim nivoom krvnog pritiska. Fizička aktivnost smanjuje telesne masti, koje su direktno povezane sa problemom visokog krvnog pritiska.


Dijabetes tipa 2.

Smanjivanjem telesne masti, fizička aktivnost može pomoći u prevenciji i kontroli ove vrste dijabetesa.

Gojaznost.

Fizička aktivnost pomaže smanjenju telesnih masti stvaranjem ili očuvanjem mišićne mase i poboljšanjem sposobnosti tela da koristi kalorije. Kada se fizička aktivnost kombinuje sa pravilnom ishranom, može pomoći u kontroli težine i sprečavanju gojaznosti, koja je glavni faktor rizika za mnoge bolesti.

Bol u leđima i zglobovima.

Povećavajući mišićnu snagu i izdržljivost i poboljšavajući fleksibilnost i držanje, redovna vežba pomaže u sprečavanju bolova u leđima i zglobovima.

Osteoporoza.

Redovna telesna vežba pomaže u formiranju kostiju i može sprečiti mnoge oblike gubitka kostiju povezanih sa starenjem.


Samopoštovanje i upravljanje stresom.

Studije o psihološkim efektima vežbanja pokazale su da redovna fizička aktivnost može poboljšati raspoloženje i način na koji doživljavate sebe. Istraživači su otkrili da vežba smanjuje depresiju, anksioznost i pomaže lakše upravljanje stresom.


4. SAN


Potrošimo oko trećinu naših života spavajući. Spavanje je od suštinskog značaja. Isto je toliko važno i potrebno našem organizmu koliko i hrana, voda i vazduh, od vitalnog je značaja za održavanje dobrog mentalnog i fizičkog zdravlja. Spavanje nam pomaže da se oporavimo od mentalnog i fizičkog napora.

Obratite pažnju na četiri stvari kada je u pitanju kvalitet vašeg sna:

Zdravlje Znamo da loše zdravlje utiče na spavanje i obrnuto. Problemi mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost često idu ruku pod ruku sa problemima spavanja. Vrlo je važno rešiti različite zdravstvene probleme, kako bi se rasteretio organizam na fizičkom nivou, ali posebno se treba posvetiti reševanju mentalnih problema koji najviše utiču na poremećaje spavanja.

Životna sredina Izuzetno je važno je mesto gde spavate, a spavaća soba i krevet trebao bi isključivo da budu mesto za spavanje. Gledanje televizije, igranje sa telefonima i drugim ekranima koji emituju plavi spektar svetlosti, ili jedenje u krevetu, direktno utiču na kvalitet vašeg sna. Temperatura, nivo buke i svetlost igraju važnu ulogu u određivanju kvaliteta sna. Ako se ujutru budite umorni, probajte da vodite dnevnik kao bi ste prepoznali stvari koje vas u toku dana, a naročito pred odlazak u krevet, mogu poremetiti.


Opuštanje San je najbolji kada možemo da se opustimo i otpustimo zabrinutost. Svima su nam poznate noći kada smo ležali budni i brinuli. Sat do dva pre odlaska u krevet trebalo bi da nadjemo način da se opustimo i nivo stimulansa dovedemo do minimuma. Ovih dana ovo može biti teže nego ikada, ali vam mogu pomoći razne tehnike opuštanja, tople alkalne kupke ili meditacija. Ukoliko shvatite da ne možete zaspati, uvek je najbolje ustati, napraviti neki opuštajući napitak, poput čaja od kamilice, a zatim pokušati ponovo kada postanete pospani. Nikako nemojte uključivati TV ili telefon, jer će vam plava svetlost koju emituju poremetiti lučenje melatonina i dodatno otežati normalno uspavljivanje. Nema potrebe dodatno naglašavati, da će vam isti poremetiti prirodne cirkadijalne ritmove koji predstavljaju biološki sat po kome organizam funkcioniše.


Način života Ono što jedete i pijete može uticati na vaš san. Stimulansi poput kofeina mogu otežati spavanje, a težak ili sladak obrok pre spavanja san će učiniti nekvalitetnim. Možda vam se čini da alkohol pomaže da zaspite, ali kvalitet takvog sna biće veoma loš i ujutru ćete se vrlo teško probuditi. Vežbanje tokom dana može pomoći kvalitetu sna, ali pošto vežba stimuliše nadbubrežne žlezde koje luče hormone stresa (adrenalin, noradrenalin i kortizol), vežbanje u satima koji predhode spavanju, neće dobro uticati na kvalitet sna.


5. MENTALNO STANJE


Bez obzira na vaša filozofska ili religiozna uverenja, važno je imati neku vrstu povezanosti sa tom višom silom, univerzumom, Bogom nazovite je kako god hoćete ... životnom silom unutar vas.

Ako pogledate naučna istraživanja koja se bave molitvom i meditacijom, uvidećete da, bez obzira na religiju, molitva i meditacija pomažu povećanje proizvodnje ćelija i time povećavaju brzinu isceljenja tela. Takodje, putem ovih tehnika, možete uticati na ekspresiju gena. Da bi se išta desilo, neophodno je promenti način razmišljanja po pitanjima zdravlja i snage. Naše telo je inteligentno i sposobno za čudesno izlečenje. Ako dobije odgovarajuće uslove i hranljive sastojke, vaše telo će se vrlo brzo zaceliti, ali sve to počinje umom. Vaš um je izuzetno moćan i direktno povezan sa vašim telom i time sa vašim zdravljem.

Sigurno ste čuli za placebo, neutralna supstanca koja se daje pacijentu, s time što on veruje da je u pitanju lek. U 60% slučajeva dolazi do identičnog, ako ne i boljeg, rezultata nego kod pacijenata koji su uzeli pravi lek. Placebo je očigledan dokaz nadmoći mozga i uma koju imaju nad ostatkom organizma.


Miloš Stojaković

36 views