COVID- 19 nije pandemija / Promeni se ili nestani !



Da li ste se privikli na „ novo normalno“? Ili smatrate da je nošenje maski, ograničavanje kretanja i kontakta, uništavanje ekonomije samo prolazna stvar, koja će, po principu „ kako došlo tako i otišlo“ , proći onoga trenutka kada, konačno, krene masovna vakcinacija?... A onda se vraćamo našim starim životima, i ponovo patimo od hroničnog stresa zbog svakodnevnih, uobičajenih, stvari.


Ja bih voleo da staro, i novo, normalno ne bude normalno, već da nam posluže da se, konačno, trgnemo, i sagledamo širu sliku, situacije u kojoj se trenutno nalazimo, za koju su velikim delom krivi izbori čovečanstva u zadnjih nekoliko godina, pa čak i decenija.

Da ostavimo na stranu sve terorije zavere, na vama je da li ćete u njih verovati ili ne. Nećemo pričati o tome da li postoji vrirus ili ne, da li je kreiran ili nam ga je preneo slepi miš, već ćemo se pozabaviti onim što smo do sada naučili, i stvarima na koje nam Corona ukazuje, stvarima koje smo negde već znali, ali smo ih neprestano gurali pod tepih.


Ključna činjenica, koja je jasna od samog početka, je ta, da COVID-19 nije pandemija, već sindemija. Ova reč je izvedena iz reči sinergija i pandemija, i predstavlja situaciju u kojoj dve kategorije bolesti, u isto vreme deluju na široku svetsku populaciju, sudarajući se sa razlikama socijalnog statusa. U našem, konkretnom, slučaju imamo pandemiju infektivne bolesti SARS-CoV-2, popularno nazvanu Corona, koja se sudara sa pandemijom, cele palete, neprenosivih-hroničnih bolesti, kao što su visoki pritisak, preterana gojaznost, insulinska rezistencija, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, hronične respiratorne bolesti, bolesti bubrega i kancer. Na to sve treba dodati duboko ukorenjenu nejednakost u našem društvu, koja dodatno pogoršava prognoze lošeg ishoda obolelih. Ako ste, na primer, pratili situaciju u Švedskoj, koja je, za razliku od većine drugih zemalja, primenila opušteniji pristup celoj situaciji, videćete da su najviše stradali pripadnici doseljeničkih zajednica iz Azije i Afrike. Zbog toga, ovakav pristup, trenutnoj zdravstvenoj situaciji, koji je vodjen po uzorima na epidemije kuge, nije dao željene rezultate.


Pored svega ovoga, takodje, ne smemo zaboraviti predstojeću finansijsku krizu, koja će, po predvidjanjima ekonomista, biti nešto što do sada još nije vidjeno. Ona će dodatno produbiti jaz izmedju sićušnog procenta bogatih i ostatka svetske populacije, što će opet direktno uticati na pogoršanje njenog zdravstvenog stanja, i umanjiti njene mogućnosti da se efikasno izbori sa trenutnim i nekim budućim zdravstvenim izazovima.



Sindemijska priroda problema sa kojim se suočavamo, našu nadu da će čisto biomedicinsko rešenje u vidu vakcine, ma koliko ona bila efikasna, izbrisati COVID-19, nekako, nije baš realna. Pored toga ona baca potpuno drugačije svetlo na pravac kojim se kreće klinička medicina, i upućuje na činjenicu da je integrativni pristup prevenciji i tretiranju bolesti mnogo efikasniji od pojedinačnog lečenja pacijenata.


Takodje, ono što nećete čuti u medijima, je činjenica da će ovom virusu biti izložene skoro celokupna svetska populacija, neko od nas ranije neko kasnije. Možda neko veruje da će nas vakcina, delimično zaštititi, ne uzimajući u obzir problematiku koju, pak ona, sa sobom nosi. Ipak, ukoliko ne dodje do, globalne promene, životnih izbora, koji su nas do ovde doneli, ne postoji ta „ magična pilula“ koja će nas spasiti ambisa u koji, polako ali sigurno, upadamo.

Ostaje nam samo da se nadamo da će se nivo svesti onih koji, na neki način upravljaju ovim svetom, podići, kako bismo što pre krenuli u globalne promene ekonomskog sistema, edukacije, ishrane, odnosa prema životnom okruženju i prirodi. Moramo da prebacimo fokus sa čiste finansijske dobiti,koja se ne osvrće na posledice koje ostavlja za sobom, na opštu dobrobit čovečanstva. Situacija u kojoj odgovornost prebacujemo na svakog pojedinca, i očekujemo da ćemo se, polako, jedan po jedan prizvati pameti i tako postići kritičnu masu kolektivne svesti potrebnu za promene, neće dati rezultate dovoljno brzo. Ovde ću citirati deo intervjua koji je Rambo Amadeus dao za nedeljnik Vreme.


„Gledajte brojke koliko ljudi umire od raka, izliva krvi u mozak, infarkta. Kad bi u medijima ovim intenzitetom govorili o tim zaista zastrašujućim brojkama svijet bi kolektivno počeo da se ponaša kao da se priprema za Olimpijadu, svi bi džogirali, pazili šta jedu i piju, niko ne bi pušio, samo bi se radila gimnastika i jela zelena salata. Kao što rekoh, ne volim teorije zavjere, ali zašto nema nijedne riječi o tome kako da podignemo imunitet?”


Rambo je zaista “svetski mega car”, vazda bio i ostao.


Kao i Ramba, i mene ljuti to što nam sve više izvlači tepih pod nogama, a mi ćutimo, ophrvani raznoraznim strahovima, zavučeni u svoje mišije rupe, nadajući se da će baš našu rupu zaobići katastrofa.


Nikako ne bih voleo da se čovečanstvo dovede pred svršen čin, i situaciju u kojoj u trenutku moramo da se promenimo ili nestanemo, jer nisam siguran da smo za tako nešto sposobni. Za sada, još uvek, imamo malo vremena, da to uradimo sporije i bezbolnije.

55 views0 comments

Recent Posts

See All