Intolerancija na hranu – skriveni izazivač bolesti.



Mnogi ljudi pate od hroničnih upala u organizmu, a da toga nisu ni svesni. Hrana koju konzmumiraju, vrlo često, može biti uzrok njihovih zdravstvenih problema. Čak i zdrava hrana može biti štetna za vaše telo, kada ste intolerantni na nju.

Kada ste intolerantni na određene prehrambene namirnice, telo raguje na njih povećanjem aktivnosti imunog sistema. Stalno konzumiranje ovih namirnica može dovesti do hronične upale i drugih zdravstvenih problema. Procenjuje se da 45-75% žitelja zapadne hemisvere ima neku vrstu osetljivosti na hranu.


Intolerancija vs Alergija


Postoje brojni simptomi povezani sa intoleranciom na hranu. Simptomi mogu biti odloženi do 72 sata nakon konzumiranja hrane i mogu se manifestovati u različitim telesnim sistemima. Problemi sa varenjem, umor, migrena, bol u zglobovima, problemi sa kožom i još mnogo drugih zdravstvenih problema, povezani su sa intolerancijom na hranu.

Intolerancija na određene namirnice nije isto kao alergija, iako se ovi pojmovi često mešaju. Alergije na hranu mogu biti opasne po život i simptomi su trenutni. Pšenica i gluten, soja, mlečni proizvodi, ribe, školjke, jaja, kikiriki i orašasti plodovi najčešći su alergeni u hrani. Intolerancija na hranu može nastati na bilo koju vrstu hrane, posebno na onu koju najviše jedete. Intolerancija na hranu se može rešiti uklanjanjem problematičnih namirnica iz ishrane i na taj način omogućiti izlečenje creva.



Budući da intolerancija ima odložene simptome, teško je odrediti koje ih konkretno namirnice uzrokuju. Pomoću pravog testiranja možete da odredite koja hrana treba da se ukloni iz vaše ishrane. U ovom tekstu pokušaću da objasnim, šta su uzroci intolerancije na hranu i kako se razlikuju od alergija na hranu. Takođe ćemo se dotaći zdravstvenih posledica intolerancije na naš organizam i, na kraju, objasniti najbolji način testiranja.


Intolerancija na hranu i imuni sistem


Vaš imuni sistem je odgovoran za identifikaciju i uništavanje stranih supstanci (antigena) u telu, kao što su bakterije i virusi. Za borbu protiv ovih stranih supstanci, imuni sistem proizvodi antitela (ili imunoglobuline). Ova antitela se proizvode kako bi organizaam lakše prepoznao antigen kada sledeći put napadne organizam. Kada smo intolerantni na hranu, antitela postaju zbunjena i napadaju proteine hrane. Antitela povezana sa intolerancijom na hranu su IgE, IgG, IgA i IgM. Ona predstavljaju ili neposredan ili odloženi odgovor organizma.


Antitela imunoglobulina E (IgE) proizvode se odmah kao odgovor na alergije na hranu. Ova antitela se nalaze na površini mastocita. Kada se aktiviraju, IgE antitela aktiviraju mastocite da oslobode različite hemijske poruke što prouzrokuje simptome povezane sa ozbiljnom alergijom na hranu. Simptomi se javljaju u područjima koja imaju mnogo mastocita, kao što su koža, nazalni prolazi i gastrointestinalni trakt. Glavni alergeni na hranu su uključeni u specifične panele hrane IgE kako bi se testirala ova neposredna reakcija.

Antitelo imunoglobulina A (IgA) je antitelo sa odloženim odgovorom. IgA se nalazi u visokim koncentracijama u sluzokoži koja oblaže gastrointestinalni trakt i respiratorne prolaze.

Imunoglobulin M (IgM) je prvo antitelo proizvedeno odmah nakon izlaganja antigenu. IgM antitela se nalaze uglavnom u krvi i limfnoj tečnosti.

Najveće cirkulišuće antitelo je imunoglobulin G (IgG). Nalazi se u svim telesnim tečnostima i štiti od bakterijskih i virusnih infekcija. Postoje četiri podklase IgG. IgG1 reaguje na nove antigene hrane. IgG2 i IgG3 reaguju na oligosaharide površinskih ćelija virusa, protozoa i hrane. IgG4 je povezan sa odloženim simptomima intolerancije na hranu. Test intolerancije na hranu obično će posmatrati IgG i IgA reakcije na različite namirnice.


Uzroci intolerancije na hranu.


Važno je razumeti i rešiti osnovne uzroke intolerancije na hranu. Iako postoje različiti uticaji koji mogu uzrokovati abnormalnu imunološku reakciju na hranu, sindrom propustlivih ili poroznih creva je jedan od glavnih uzroka intolerancije. Sindrom poroznih creva ili intestinalna hiper permeabilnost, je stanje u kojem uski spojevi u crevnim zidovima postaju preveliki i nenormalno propusni.


Sindrom poroznih ili propustljivih creva

Nesvarene čestice hrane i toksini kroz ove rupe dospevaju direktno u krvotok. To dovodi do preteranog reagovanja imunološkog sistema i proizvodnje antitela. Postoje i drugi potencijalni uzroci intolerancije na hranu. Ona je, takođe, povezana sa disbalansom crevnog mikrobioma i hroničnim stresom. Izlaganje zagađenju, pesticidima, hemikalijama, aditivima i konzervansima u hrani, takođe može izazvati intoleranciju, usled prevelikog opterećenja imunog sistema . Preopterećen imuni sistem manje je sposoban da na odgovarajući način reaguje na antigene u hrani.


Ovde treba razlikovati situaciju kada niste potpuno intolerantni na određene namirnice, već samo osetljivi. Glavna razlika je u tome što intolerancija na hranu izaziva imunološku reakciju, dok se osetljivost na hranu javlja kada telo ima problema sa njenim varenjem. Osetljivost na hranu nastaje, najčešće, zato što telo ne proizvodi (ili nedovoljno proizvodi ) potrebne enzime za varenje hrane. Testiranje osetljivosti na hranu tražiće nedostatke digestivnih enzima , a ne odgovor imunog sistema. Simptomi osetljivosti su različiti i često su slični siptomima koji nastaju kod intolerancije. Najčešći simptomi su: migrene, kašalj i gastrointestinalne tegobe kao što su nadimanje, gasovi ili dijareja. Mleko, gluten i hrana koja promoviše stvaranje gasova, kao što je pasulj, najčešće su namirnice koje izazivaju osetljivost.


Histaminska intolerancija


Intolerancija na histamin je još jedan primer nepodnošenja hrane. Histamin je inflamatorni molekul koji pomaže u regulisanju imuniteta. Pojedinac sa intolerancijom na histamin ima preteranu reakciju na hranu bogatu histaminima (kao što su fermentisana hrana i pića, sirće, suvo meso, ukiseljene namirnice, agrumi, sušeno voće, stari sirevi, orašasti plodovi i prerađena hrana) ili hrana koja proizvodi histamin ( kao što su alkohol, kravlje mleko, avokado, orašasti plodovi i banane).



Uzroci preterane reakcije na hranu bogatu histaminima mogu biti nedovoljna proizvodnja enzima DAO (potreban za pravilan metabolizam histamina) ili povišeni nivoi histamina. Da biste smanjili simptome povezane sa ovom intolerancijom, morate smanjiti konzumaciju ove hrane i preduzeti korake da poboljšate nivoe potrebnih enzima.


Alergija na hranu


Intolerancija na hranu i alergija na hranu uzrokuju prekomerni imuni odgovor organizma i često se mešaju. Alergije na hranu su ozbiljnije i potencijalno opasne po život. One izazivaju trenutnu i tešku imunu reakciju koja pogađa brojne organe u organizmu. One takođe aktiviraju IgE deo imunog sistema. Simptomi alergija na hranu uključuju oticanje, osip, svrab, zatvaranje grla i anafilaktički šok.


Intolerancija na hranu


Intolerancija na hranu, s druge strane, uzrokuje odloženu reakciju i aktivira IgA, IgG i IgM delove imunog sistema. Ovaj tip odgovora ne stvara akutne efekte kao kod alergije. Međutim, oni stvaraju hronični izvor upala koje mogu izazvati brojne zdravstvene probleme u budućnosti. Zbog kašnjenja simptoma, teško je odrediti koja hrana je problematična bez testiranja. Pronalaženje pravog načina testiranja može biti veoma važno za prevazilaženje različitih zdravstvenih problema.


Kako intolerancija na hranu deluje na zdravlje.


Postoje brojni načini kako intolerancija može uticati na vaše zdravlje. Konzumiranje problematičnih namirnica može izazvati trenutne ili odložene simptome u brojnim telesnim sistemima. Ponovljeno izlaganje ovim namirnicama stvara upalne spirale koje mogu oštetiti moždano tkivo, zglobove, kožu i organske sisteme.


Intolerancija izaziva upalne procese u svim telesnim sistemima. Upalni procesi se direktno povezuju sa nastankom skoro svih hroničnih bolesti.

Digestivni simptomi su uobičajeni kod intolerancije na hranu. Sindrom iritabilnih creva (IBS) i sindrom poroznih creva, dijareja ili konstipacija, nadutost, gastritis, refluks, malapsorpcija i nedostatak hranljivih materija, mogu biti uzrokavani ovim problemom. A pošto se najmanje 70% imunog sistema nalazi u digestivnom traktu, iritacija creva dovodi do upale u celom organizmu.


Postoje i fizičke manifestacije intolerancije. Tamni krugovi ili vrećice ispod očiju, zadržavanje vode, nazalna kongestija, konstipacija, osip, svrab, bolovi u mišićima i bolovi u zglobovima su neki od mogućih indikatora. Kada imate probleme sa kožom, kao što su ekcemi i psorijaza, to može da ukazuje da ste intolerantni na određene namirnice. Ljudi sa osetljivošću na hranu takođe mogu imati neurološke simptome kao što su migrena, problemi sa pamćenjem, hronični umor, promene raspoloženja, ADHD , neuropatiju, nesanicu, depresiju i neprestani osećaj gladi.


Intolerancija, takođe, utiče na metabolički i endokrini sistem, što dovodi do gojaznosti, dijabetesa, metaboličkog sindroma, slabe funkcije štitne žlezde, autoimunih bolesti, artritisa i respiratornih problema.


Kao što vidite, konzumiranja namirnica na koje ste intolerantni može izazvati, zaista, širok spektar simptoma. Identifikovanje sopstvene intolerancije i njeno uklanjanje imaće ogroman uticaj na vaše zdravlje.


Trenutni testovi intolerancije koji se mogu uraditi u Srbiji nisu kompletni. Jedini test koji praktično pokriva sve je Cyrex Array 10-90X ali, na žalost, on nije dostupan u Srbiji. Zbog toga mi preporučujemo primenu eliminacione dijete.


Eliminaciona dijeta.


Ova dijeta se sprovodi tako što se određene namirnice uklanjaju iz ishrane u periodu od oko 6 nedelja. Namirnice koje se uklanjaju su one koje najčešće izazivaju intoleranciju: gluten, mlečni proizvodi, šećer, jaja, kukuruz, soja, biljna ulja, žitarice, školjke, orašasti plodovi, mahunarke i korenasto povrće.



Nakon 6 nedelja polako ponovo uvodite svaku vrstu namirnica, jednu po jednu. Važno je da tokom čitavog procesa vodite dnevnik da biste dokumentovali kako se osećate dok eliminišete i ponovo uvodite hranu. Na ovaj način ćete indentifikovati bilo koju reakciju ili simptom koji se poboljšava , pogoršava ili ponovo javlja sa ponovnim uvođenjem.


Imajte u vidu da se intolerancija kao i alergija mogu pojaviti u bilo kom trenutku. Čim primetite da vam odredjena vrsta hrane pravi bilo kakav problem izbacite je na neko vreme iz ishrane i partite da li dolazi do poboljšanja simptoma.


Na ovaj način stvorićete i bolju vezu između gastrointestinalnog trakta i mozga, što će vam omogućiti da lakše upravljate svojim izborima i na najbolji način prepoznate šta je dobro za vas a šta nije.

0 views