Kažite ne dijeti – pronađite pravu ishranu za sebe



Približavamo se kraju još jedne godine. Pred nama je period kada analiziramo 365 dana koji su protekli, a nakon toga donosimo odluke kako ćemo narednih 365 učiniti još boljim i uspešnijim.


Za mnoge od nas, neke od ovih odluka, biće vezane za ishranu. Nešto poput “ Čim prođu praznici krećem sa dijetom “ ili “ Hraniću se zdravije”, Nema više šećera, pekare ...itd.

Na žalost, u većini slučajeva, novogodišnje odluke ostanu tu negde oko, prošle, Nove godine, a mi vrlo brzo nastavljamo po starom.


Zašto se to događa?


Pa zato što je stav iz kog polazimo kako bi smo ostvarili neku od ovih odluka potpuno pogrešan.


Ovaj stav se naziva restriktivnim stavom i usko je povezan sa snagom volje. Ovakav stav, naročito kada je u pitanju ishrana, nikada neće dati dugotrajne rezultate. U početku ćete možda izgubiti koji kilogram… Možda ćete uspeti da se hranite zdravo, neko vreme ali sigurno u tome nećete uživati.


Zapamtite! Sve ono što radite, suprotno duboko usađenim programima u vama, isključivo snagom volje, stoji na tankim staklenim nogama. Snaga naše volje izložena je višestrukim napadima stresa, svakodnevno. Zbog toga se, vrlo brzo, možete naći sa praznom ambalažom 300g čokolade; gde je jedna tu je i druga i eto nas na starom putu.

Da bi ste uspeli, u bilo kom, procesu promena, taj proces treba dobro da osmislite. Isti treba prilagoditi, tako da kroz njega prođete što prijatnije. Mnogo će vam biti lakše da usvojite nove navike ukoliko sam proces usvajanja bude prijatan. Kada radite nešto dobro za sebe, trebalo bi da se i osećate tako. Stresa i ovako imamo previše, nije nam potreban dodatni, koji ćemo sami sebi nametnuti.


Jedna od prvih stavari koju treba da uradimo, je da iz rečnika izbrišemo reč dijete i ceo mentalitet koji je vezan za nju. Umesto nje, koristićemo reč ishrana, pošto na mnogo bolji način oslikava, duboku vezu čoveka sa hranom.


Dijeta VS Ishrana


Većina nas, kada se pomene reč dijeta, pomisli na određeni vremenski period u kome će se pridržavati određene propisane hrane, kako bi postigao neki rezultat. Obično je u pitanju veoma restriktivan režim, koji je teško održati na duge staze. Često jedete stvari koje ustvari i ne volite. Stalno ste gladni i sve bi ste dali za samo jedno parče nečega što je zabranjeno.Zbog toga se dijete, najčešće, prekidaju pre nego što se postigne željeni rezultat.



Čak i ako izdržite do kraja, u većini slučajeva dolazi do jo-jo efekta. Ovo se dešava zato što restrikcijom neminovno unosite manje kalorija, što će dovesti do, određenog, gubitka kilograma. Gubitak kilograma smanjiće vaš bazalni metabolizam. Onog trenutka kada se vratite na ishranu pre dijete kilogram i problem se vraćaju. Nekada se čak i uvećavaju.

Sa druge strane ishrana je nešto drugo. Način ishrane, koji usvojite, trebalo bi da bude prihvatljiv i održiv na duge staze. On bi trebalo da bude dobro osmišljen kako bi odgovarao specifičnom tipu vašeg organizma.


Hrana predstavlja gorivo za organizam. Nakon konzumiranja iste, trebalo bi da imate više energije i da se sećate generalno dobro. Ovakav osećaj trebalo bi da traje tokom celog dana, bez padova energije ili problema sa varenjem kao što su nadutost i gasovi.


Daću vam plastičan primer. Znate ono kada odete kod nekoga na ručak. Krenete sa predjelom, onda supa, pa glavno jelo i salata, pa dezert. Nakon ovakvog ručka obično osetimo pad energije i malo bismo da prilegnemo. Iako svi mislimo da je ovo normalna reakcija, jer je krv otišla u želudac, kako bi se svario malo veći obrok, nije tako. Hranu koja odgovara vašem organizmu želudac vari i obrađuje sa lakoćom i brzo pretvara u energiju.

Zbog toga, kada birate način ishrane, koncentrišite se na to da ona bude, prvenstveno, dobra za vaše zdravlje. Ukoliko u tome uspete, svi ostalji ciljevi, kao na primer gubitak kilograma, doći će kao rezultat izbalansirane i dobro prilagođene ishrane.


Zanimljiva činjenica, koja je sada već i naučno dokazana, je da ćete izborom prave ishrane smanjiti glad i žudnju za nezdravom hranom, kao što je, na primer, beli šećer.


Kako da znam koje je ishrana za mene?


Ukoliko se malo zainteresujete za zdrav način ishrane i krenete da istražujete po internetu, eto vama još većeg haosa u glavi.



Od zvaničnih preporuka svetske zdravstvene organizacije, ljudi koji zastupaju veganski i vegetarijanski način ishrane, zaluđenika za razne dijete do najmodernijih pristupa ishrani kao što su keto i karnivor ishrana, neće vam biti dobro. Primetićete da su njihovi stavovi dijametralno različiti.


Svaka od ovih grupa smatra da je njihov izbor hrane jedini pravi. To potkrepljuju raznim naučnim studijama i iskustvima individualaca, koji su, izborom baš te ishrane, rešili svoje probleme i sjajno se osećaju. Zbog toga često čujem sledeći zaključak, koji se negde logičo i nameće, možete sve da jedete, samo budite umereni i to je to.


Kada smo već kod umerenosti, ona predstavlja izbor linije manjeg otpora. Tačno je da ni u čemu ne treba preterivati, ali nije isto da li umereno konzumirate Doboš tortu ili organska jaja. Viskoko procesuirana hrana, beli šećer, hidrogenizovana ulja, voće i povrće višestruko tretirano pesticidima, loše utiču na naše zdravlje, čak i u najmanjim količinama. Zapamtite, svako od nas ima određeni “ threshold”, maksimalnu količinu đubreta koje možete da unesete u sebe. On se godinama plako puni, sve do trenutka kada više nema mesta. Tada počinju problemi sa zdravljem. Moderan način življenja, stres, hemikalije u hrani, proizvodima za negu i higijenu, zagađen vazduh ispunjavaju ovaj “ threshold” mnogo brže nego ikada. Zbog toga statistike pokazuju da generacije koje se rađaju u zadnjih nekoliko godina, prve, neće živeti duže od svojih roditelja.


Na kraju, ukoliko se, malo više zamislimo, dolazimo do istog zaključka koji je imao rimski filozov Lukrecije, još pre 2000 godina “ Ono što je za jednog čoveka hrana za drugog je otrov”.



Kako onda da pronađemo idealnu ishranu za nas?


Prema većini spiritualnih učitelja, na određenom nivou svesti, svako od nas bi trebalo, tačno da oseti koja hrana će prijati njegovom organizmu, a koja ne. Na žalost ova sposobnost je duboko potisnuta. Izbor hrane, naročito u ranim godinama života, kada naš “ threshold” ima još dosta mesta i ne osećamo nikakve zdravstvene probleme, svodi se na čulo ukusa. Na žalost i ovo čulo nam je potpuno pomereno, konzumacijom raznih proizvoda ispunjenih šećerom, pojačivačima ukusa i aditivima, koji su specijalno dizajnirani kako bi izazvali, određeni nivo, zavisnosti.


Ukoliko niste znali, velike svetske kompanije, proizvođači hrane, imaju specijalne laboratorije ispunjene naučnicima, koji se isključivo bave pitanjem kako potrošače učiniti što zavisnijim od određenog proizvoda.


Istraživanje na miševima koji su u isto vreme bili navučeni na heroin i šećer, pokazalo je da, kada im se da izbor, ovi glodari uvek prvo biraju šećer. Hormonski odgovor organizma u oba slučaja je isti, čak i intenzivniji kada je u pitanju šećer. Zbog toga “ junk food” ima tako dobar ukus, za razliku od brokolija.


Ubuduće, proverite deklaracije na proizvodima, čak i one koje su naznačene kao proizvodi bez šećera. To samo znači da u sebi ne sadrže klasičan beli šećer. Ovo su neki od naziva pod kojima proizvođači pokušavaju da sakriju šećer u proizvodima: šećer, smeđi šećer, žuti šećer, šećer kokosove palme, dekstran, dijataza, floridski kristali, fruktoza, galaktoza, glukoza, karamela, laktoza, maltodekstrin, maltoza, muskovado, nektar agave, pirinčani sirup, sirup slada, zlatni sirup, visokofruktozni kukuruzni sirup, kukuruzni slad, manitol, ksilitol, sorbitol, izomalt, suklaroza, aspartam, ciklamat, saharin, dekstroza, ječmeni slad, etil maltol, isušeni sok trske, voćni sok, grožđani šećer, manoza, melasa, sukroza, šećer u prahu, vlažni šećer, barbados šećer, sirup od rogača, turbinado, demerara, gur, rapadura.


Zbog svega gore pomenutog, osnovno pravilo kojeg treba da se pridžavate, i oko koga se slaže većina gurua zdrave ishrane, bez obzira kojoj grupi pripadaju, je “ JEDITE CELOVITU, PRIRODNU HRANU. NEMOJTE JESTI HRANU KOJU JE NAPRAVIO ČOVEK “. Kada kažem celovita, prirodna hrana, mislim na hranu koja nastaje prirodnim putem, kao što su: povrće i voće, meso, jaja….. U hranu koju je čovek napravio, najprostije, spadaju svi oni proizvodi koji na sebi imaju deklaraciju.


Kada birate ishranu koja će ispuniti vaša očekivanja, prvo se dobro informišite, šta su benefiti, a šta mogu biti skrivene mane, naročito u koliko želite da rešite odredjeni zdravstveni problem. Možda je najbolje da nađete nekog ko je stručan, kako bi vam dao osnovne smernice i skratio ovaj, početni, period. Obratite pažnuju na signale koje vam šalje vaš organizam, još jednom ponavljam, dobro izabrana hrana treba da ima samo pozitivne efekte.


Takođe obratite pažnju na ostale stubove zdravog i ispunjenog života, kao što su: nervni sistem, san, vežbanje i mentalni status. Uvek zaboravljamo da naš organizam funkcioniše kao sinergija različitih sistema, koji višetruku utiču jedan na drugi. Zdrava i izbalansirana ishrana je veoma važna i pružiće vam podršku u rešenju, skoro, svakog problema, ali njegov pravi uzrok možda leži negde drugde.


I za kraj, ne žurite. Godinama ste punili vaš “ threshold” i biće potrebno određeno vreme da se, barem delimično, isprazni. Kada posustanete samo se zapitajte, da li želim da postanem “ super ja” ili ću maskirati svoje probleme trenutnim bljeskovima užitaka, a u međuvremenu nastaviti da se osećam kao sažvakana krpa.


Želim vam srećnu, uspešnu i zdravu NOVU GODINU !!!


Miloš Stojaković

47 views