“STRES” – kako nastaje i kako ga se rešiti.


Zamislite se malo, koliko često, u današnje vreme, čujete reč stres? Kada sam ja bio klinac, a to je bilo 80-ih godina prošlog veka, ova reč se koristila vrlo retko. Skoro četrdeset godina kasnije, nije baš ni malo :), ne znam skoro nikoga ko nije pod stresom. Nerviramo se zbog svega i svačega. Većinom zbog stvari na koje ne možemo da utičemo. A u suštini, sve zavisi od naše percepcije i tumačenja ljudi, situacija, događaja….ali to je neka druga priča, za neki drugi post. U svakom slučaju, svi smo pod stresom i takvu situaciju doživljavamo kao normalnu. Svi, negde, znamo da stres baš nije dobar ali “ šta je tu je” guramo dalje, dok ne udarimo u zid. Skoro svaka bolest koju možete zamisliti uglavnom nastaje zbog hroničnog stanja stresa.


Kada je stres sporadičan, kratkotrajan i kontrolisan, možemo ga smatrati zdravim za organizam, jer podstiče telo na adaptaciju i povećava njegovu rezistentnost. Onog trenutka, kada preraste u hroničan, ako nešto ne uradimo kako bismo ga uklonili, vrlo brzo ćemo osetiti njegove posledice.


Glavni krivac “ Autonomni nervni sistem”


Autonomni nervni system (ANS) ili vegetativni nervni sistem je deo perifernog nervnog sistema koji, kao što i sam naziv govori, ima izvesnu samostalnost, autonomnost.On je zadužen za kontrolu skoro svih vitalnih funkcija organizma, od rada srca preko krvnog pritiska, disanja, rada sistema organa za varenje i razmnožavanje, bubrega, bešike itd. Ovaj sistem deluje nesvesno najčešće putem viceralnih refleksa. Senzorni (aferentni) signali ulaze u upravljačke centre sa periferije, a iz centara se šalju refleksni odgovori (eferentni signali) nazad u viceralne organe, čime se reguliše njihova aktivnost. Zahvaljujući ovom sistemu, organizam je u stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spoljašnje i unutrašnje sredine. Na primer, da za par sekundi udvostruči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak.



Autonomni nervni sistem (ANS) se deli na dva dela, parasimpatetički nervni sistem i simpatetički nervni sistem. Oba dela ANS stalno rade, s tim što u trenucima odmora i regeneracije glavnu reč vodi parasimpatetički, dok u stresnim situacijama kontrolu preuzima simpatetički, koji se na engleskom zove “ fight or flight” (bori se ili beži). Simpatetički odgovor ANS-a može biti izazvan bilo kojom vrstom stresa: hemijskim, fizičkim ili emocionalnim. Telo ne pravi razliku i na sve tri vrste stresa reaguje potpuno isto: smanjuje dotok krvi u sistem za varenje, isključuje većinu normalnih funkcija unutrašnjih organa, a krv preusmerava ka rukama i nogama. Simpatetički odgovor predstavlja poželjnu reakciju ANS -a kako bi se telu omogućilo preživljavanje u stresnim situacijama. Problem leži u tome, što je većina ljudi u simpatetički dominantnom stanju, jer smo ovim stresorima okruženi skoro stalno. Jutro obično počinjemo tako što unapred razmišljamo o problemima sa kojima ćemo se suočiti u toku dana, onda se nerviramo zbog gužve u sobraćaju, sledi 8 i više sati zabave na poslu, pa opet saobraćaj, a gde su deca, bračni partner, rodbina itd? Sve što sam spomenuo, moglo bi se podvesti pod emocionalni stres, za koji većina nas misli da je i jedni izvor stresa. Svemu tome treba dodati zagađenost vazduha, razne hemikalije koje unosimo putem ishrane, kozmetike i šminke, elektro magnetna zračenja itd… Kao što sam već rekao, organizam, ne razlikuje koja je vrsta stresa u pitanju. Kada se sve ovo skupi, veoma lako pređemo granicu jedne kapljice koja preliva punu čašu.


Da bi vam bilo jasnije, u prošlosti, kada je naš nervni sistem evoluirao u sistem koji imamo danas, stresna situacija bi bila susret sa nekom divljom životinjom ili možda suparničkim plemenom. U takvim situacijama postojale su samo dve mogućnosti - bori se ili beži koliko te noge nose! Onog trenutka, kada opasnost, na ovaj ili onaj način prođe, organizam se opušta i sve telesne funkcije se vraćaju u normalu. Danas to nije slučaj. Od problema niti možete da pobegnete, niti iste možete da rešite tako što ćete, na primer, prebiti šefa ili taštu. Organizam je stalno pod stresom i to prerasta u hronično stanje.


Stanje “ hroničnog stresa” , jedan je od glavnih razlog zbog koga vidimo toliko povećanje hroničnih zdravstvenih problema u našem društvu.

Sve gore pomenuto jedan je od glavnih razloga zbog koga možete jesti samo zdravu hranu i uzimati sve suplemente ovoga sveta i još uvek bolovati od određenih bolesti ili stanja. Ako je vaš simpatetički nervni sistem stalno aktivan, vaši organi ne funkcionišu pravilno i organizam ne može da apsorbuje hranljive materije.


I šta onda da radimo?


Fokusirajte se na eliminaciju sve tri vrste stresa!


HEMIJISKI STRES potiče od vakcinacija, antibiotika, lekova, toksina u našoj hrani, toksina u kozmetici i toksina iz okruženja.

Uzimajte lekove samo kada su neophodni. Antibiotici nisu bonbonice. Reč antibiotik znači “ protiv života “ i pored loših bakterija uništiće i sve dobre, koje održavaju organizam u homeostazi. Slična je situacija i sa ostalim lekovima. Samo pročitajte nuspojave na uputstvu za upotrebu.

Jedite prirodnu hranu. Jednostavno nemojte jesti sve što ima etiketu sa sastavom. Sveže voće i povrće, meso, jaja, semenke i orašasti plodovi nemaju ovakve etikete. Što se tiče tečnosti - voda je zakon. Uložite u neki dobar filter i uživajte u zdravoj i čistoj vodi.

Koristite, proverenu, prirodnu kozmetiku. Komercijalna kozetika puna je raznih hemikalija koje nanose štetu celokupnom organizmu. Ukoliko niste znali, sve što nanesete na kožu, dospeva u krvotok u roku od 30 sekundi. Nešto napusti organizam, nešto ostane.

Smanjite izloženost elektro magnetnom zračenju. Isključujte telefon tokom noći ili ga bar prebacite na “airplane mode”. Za razgovore koristite slušalice. isključujte WIFI rute tokom noći


EMOCIONALNI STRES nastaje akumulacijom svakodnevnih stresova, kao što su posao ili odnosi sa drugim ljudima, kao i od jakih emocionalnih događaja.

Ovu vrstu stresa teško možete izbeći ili otkloniti iz svojih života. Ukoliko, u trenutku, kada se pojavi bilo koji okidač emocionalnog stresa shvatite da vi određujete koja i kakva će biti vaša reakcija, shvatićete, da ste vi šef i da vi određujete da li će vas nešto dotaći ili ne.

Ovde vam mogu pomoći tehnike opuštanja, meditacije (molitve) masaže...


FIZIČKI STRES može nastati od povreda, traume, svakodnevnih aktivnosti ili poremećaja kičmenog stuba.

Ne ignorištie bilo koju fizičku povredu. Na bilo koji način pomozite vašem telu da se prirodno isceli.

Kada je u pitanju vežbanje, važi pravilo da ukoliko nečeg ima više, ne znači da je to i bolje. Zbog prevelike želje da ostvarite određeni rezultat, vrlo lako možete dospeti u stanje PRETRENIRANOSTI. U tom slučaju, zaboravite na sve benefite vežbanja i fizičke aktivnosti generalno. Organizam ne stiže da se oporavi i sve vitalne funkcije trpe.

Sa vremena na vreme, posetite nekog od terapeuta koji se bave manuelnom korekciom poremećaja kičme i zglobova, jer samo jedan, malo, pomeren pršljen može izazvati haos u organizmu

Nemojte olako shvatati stres. Unesite pozitivne promene u vaš život i pomozite organizmu da se na što efikasniji način izbori sa stresom.

I ne zaboravite, nije toliko važno koliko ćete živeti, važno je kako živite.

Na pitanje šta ga najviše iznenađuje u čovečanstvu, Dalaj Lama je dao sledeći odgovor:

“Čovek me najviše iznenađuje u čovečanstvu, jer, on žrtvuje svoje zdravlje kako bi zaradio novac. Kasnije žrtvuje novac kako bi oporavio svoje zdravlje, onda je toliko zabrinut za budućnost, da ne uživa u sadašnjosti. Rezultat toga je da on ne živi ni u sadašnjosti ni u budućnosti - živi kao da nikada neće umreti, a onda umire nakon što nikada nije zaista živeo”


Miloš Stojaković

8 views